Узнесење Христово (1192) доминира на куполи свода светилишта Богородице Араке у Лагудерама, Кипар. Мастерпис Комендијске уметности.
Наслов: Узнесење Христово
Уметник: Непознат
Врста: Фреска (мокра слика)
Година: 1192
Материјали: Фреска (fresco)
Локација: Манастир Богородице Араке, Лагудера, Кипар (купола свода светилишта)
Скривен на падинама Тродоса, у селу Лагудера на Кипру, налази се један од најзначајнијих споменика византијске уметности, манастир Богородице Араке. Овај манастир, који датира из 12. века, смешта непроцењиви благослов фресака, са врхунским тренутком представе Узнесења Христовог, које доминира на куполи свода светилишта. Направљена 1192. године, ова фреска представља изузетан пример такозване Комендијске уметности (1988) крајем 12. века, привлачећи поглед својом динамичном композицијом, сјајним бојама и духовношћу коју испушта. Узнесење у Лагудерама није само религиозна слика, већ ремек-дело које нас преноси у срце византијске естетике и теологије, откривајући уметничку вештину целе епохе. Анализа ове фреске нам омогућава да дубље разумемо не само иконографију Узнесења, већ и уметничке конвенције и духовну атмосферу Византије на Кипру у то време. Први пут када сам видео ову фреску, чак и кроз фотографије, осећај покрета ка небесима ме је одушевио.
Централна фигура Узнесења у Лагудерама: Христос у иридесцентној слави, симбол божанске светлости, благосиља свет док се узноси на небо.
Фреска Узнесења у Богородици Араки
Узнесење Христово у Богородици Араки у Лагудерама није само иконографска представа, већ споменик уметности који сажима теологију, естетику и уметничку вештину Комендијског периода у Византији, посебно како се она изразила на Кипру. Пажљивим посматрањем улазимо у свет духовног уздизања и уметничке савршености, дубље разумећи поруку Узнесења кроз очи византијског уметника 12. века. Живост боја и изразитост фигура стварају непосредну везу са посматрачем, чак и после осам векова.
Где се налази фреска Узнесења?
Манастир Богородице Араке у Лагудерама
У идиличној локацији на северним падинама планинског ланца Тродос, близу села Лагудера, налази се Свети манастир Богородице Араке (2009). Ова црква, која је служила као католикон некада процветалог манастира, представља један од најбоље очуваних примера византијске архитектуре и сликарства на Кипру. Припада типу једнобродне крстасте цркве са куполом и у потпуности је покривена фрескама које датирају, према ктиторској натпису, из 1192. године. Изузетна уметничка квалитета и добар стање очувања ових фресака довели су до укључивања цркве, заједно са другим девет фрескираних цркава Тродоса, у Регистар светске културне баштине УНЕСKО. Посета овом месту ствара осећај путовања у времену, назад у еру велике византијске империје.
Позиција Узнесења у своду светилишта
Представа Узнесења Христовог заузима, као што је уобичајено у споменицима сликарства средњег и касног византијског периода, четвртасту зону свода или, као овде, куполу свода која претходи Светом олтару. Ова избор позиције је теолошки и литургијски значајан. Постављајући Узнесење на највишу тачку централног простора цркве, управо изнад места где се обавља Божествена Евхаристија, уметник наглашава везу између небесне славе Христове и Његове присутности на земљи преко Цркве и тајни. Купола функционише као симбол неба, а верник, окрећући поглед нагоре, позван је да учествује у мисаоном догађају Узнесења, повратку Христовог у Његову божанску славу. Архитектура и сликарство сарађују да створе осећај уздизања и повезаности са божанским.
Која је иконографска композиција Узнесења?
Композиција Узнесења у Лагудерама следи утврђене шаблоне, али их интерпретира на јединствен, динамичан начин.
Христос у слави: Централна фигура
На врхунцу композиције доминира фигура Христова, не стојећи као у ранијим представама, већ седећи тријумфално на полукружном луку, симболу неба. Окружен је кружном, иридесцентном славом (mandorla), која симболизује божанску, нестворену светлост. Христос, са младалачким особинама али зрелом озбиљношћу у погледу, благосиља десном руком и држи у левој затворену свитак, симбол Речи Божије и Његове науке. Његова одела, хитон у топлој, црвенкастој боји и мантил у златно-жутом, приказују се са сложеним наборима, где се светле површине динамично смењују са дубоким тамним линијама, стварајући интензивну пластичност и осећај запремине. Његова фигура излучује мир, снагу и божанску величанственост, представљајући теолошки и визуелни центар целе представе. Испитивање ове детаља открива невероватну способност уметника да комбинује духовност са естетском савршеношћу, као што бележи и Марија Василаке у свом истраживању (Василаке).
Анђели који узносе славу
Слава Христова не лебди само, већ се динамично узноси од четири анђела, распоређена у паровима изнад и испод славе, у плавом дубоком небу. Њихов став је изузетно интересантан: два горња анђела окрећу се ка Христу са страхопоштовањем, док два доња изгледају као да се савијају ка земљи, као да повезују небо са Апостолима. Њихова тела су приказана са интензивним покретом и грациозношћу, док им се одела вијоре. Посебно импресивна су њихова крила, која, према описима, су приказана са пластичним формама и „грубим бојама“. Посматрајући слику, можемо замислити густу текстуру, можда са видљивим потезима, која чини да крила излазе из глатког плавог неба, дајући осећај снаге и материјалности овој небеској пратњи. Енергија коју излучују анђели преноси осећај тријумфалног уздизања.
Апостоли и Богородица: Сведоци чуда
У доњој зони фреске, на зеленкастом тлу које симболизује земљу (конкретно Маслинову гору), стоји дванаест Апостола, подељених у две једнаке групе, окренутих ка центру. Њихове фигуре изражавају разноликост осећања: изненађење, страхопоштовање, недоумицу, ишчекивање. Гледају ка узнесеном Господу, са подигнутим рукама и интензивним гестовима који разбијају строгост распореда. Између њих, у центру композиције и управо испод Христоса, истиче се импресивна фигура Богородице. Стоји у строгој фронталној позицији молитве, са рукама подигнутим ка Сину. Њена мирна и стабилна присутност контрастира са узнемиреношћу Апостола, симболизујући сигурност и стабилност Цркве пред чудом. Окружена је од два анђела у белом, који изгледају као да разговарају са њом или са Апостолима, објашњавајући догађај Узнесења и предвиђајући Други долазак („Мушкарци Галилејци, зашто стојите и гледате у небо?„).
Симетрија и равнотежа у композицији
Цела композиција је подређена осећају реда и хармоније, који се постиже кроз строг симетрију у односу на централну вертикалну осу коју одређују фигуре Христоса и Богородице. Слава, четири анђела око ње, два анђела поред Богородице и две групе од по шест Апостола одговарају готово огледално. Међутим, ова симетрија није апсолутна или механичка. Уметник уводи фине варијације у ставовима, покретима руку и правцу погледа Апостола, додајући живост и избегавајући статичност. Постављање Богородице у центар земаљске зоне, уместо једног Апостола, диктирају и теолошки разлози (њена централна позиција у Цркви) и разлози композиције, стварајући други, мирни центар у доњој зони, који равнотежи динамички покрет горње зоне. Ова уравнотежена организација простора и фигура доприноси монументалности и духовној јасноћи представе.
Четири динамична анђела узносе славу Христову на фресци Узнесења (1192), доприносећи осећају покрета и божанске моћи.
Уметничка анализа и стил фреске
Поред своје иконографске савршености, Узнесење у Богородици Араки представља ремек-дело византијског сликарства краја 12. века, интегришући најнапредније карактеристике свог времена на јединствен и изразит начин. Стил открива уметника или радионицу високог нивоа, са дубоким познавањем традиције, али и са личним печатом.
Које су карактеристике уметности из 1192. у Лагудерама?
„Комендијски“ стил у Узнесењу
Година 1192 смешта фреску у последњу фазу уметности династије Комнина (1081-1185) или у непосредно следећи период, задржавајући основне карактеристике зрелог Комниновог стила. Овај стил, који се често назива „Комнинов маниризам“ или „динамички стил“, карактерише се интензивном линеарношћу, продужавањем фигура, немирним и често сложеним наборима у оделима, и повећаном емоционалном напетошћу и изразитошћу на лицима. У Узнесењу Араке видимо ове елементе: калиграфске линије, елегантност фигура, сложену реализацију пликољи која наглашава запремину, али и покрет, и духовну напетост у погледима Апостола. Комендијска уметност (1988) дала је нека од најсјајнијих дела византијског сликарства, а ова фреска се убраја међу њих.
Боја палета: Плава, зелена и груба боја
Боја скала фреске је богата и симболички оптерећена. Сјајна плава неба, боја божанства и трансцендентности, доминира у горњој зони, стварајући снажну дубину иза славе Христове. Насупрот томе, зеленкаста зона земље, иако формализована, пружа стабилну основу за земаљске фигуре Апостола. Боје одела су живописне и симболичне: пурпурна и златна за Христа (краљевске и божанске боје), разнобојне боје Апостола, дубока плава Богородице, бела анђела која симболизује чистоћу и божанску светлост. Опис „грубе боје“ на крилима анђела указује на технику која можда користи дебљи слој боје или релјефне потезе да би дала текстуру и нагласила њихово присуство. Ова изузетна употреба боје карактерише високи квалитет ове византијске фреске на Кипру (Хеин, Јаковљевић, Клајдт). Слаткоћа и чистоћа боја, упркос протеклим вековима, сведоче о високој техничкој обуци уметника.
Линеарност и калиграфија фигура
Линија игра главну улогу у уметности овог периода и посебно у фресци Узнесења. Уметник користи изузетно танку, прецизну и текућу линију да обележи фигуре, особине лица и, пре свега, сложене наборе одела. Ове „безгрешне“ калиграфске линије нису само контуре, већ активни елементи композиције који стварају ритам, усмеравају поглед и доприносе представљању запремине и покрета. Дизајнерска вештина је очигледна у реализацији руку, лица са великим изразитим очима, и у сложеном распореду набора који понекад прате форму тела, а понекад изгледају као да живе свој немирни живот. Ова нагласак на линији је централни елемент естетике византијског сликарства (Ду Канж) тог доба.
Представа покрета и величанствености
Упркос светој формалности коју захтева тема, уметник успева да у композицију унесе осећај динамичности и живота. Покрет се разликује на различите начине: у бурном уздизању славе од анђела, у разноликим и интензивним гестовима Апостола који изражавају своје изненађење, у благом окрету тела Христовог, и пре свега у немирним, таласастим наборима одела који изгледају као да вијоре. Овај „одјек покрета“, како се прецизно описује, продире у фигуре и даје им живост. У исто време, величанственост фигура, племените пропорције, озбиљност израза и хармонија композиције стварају атмосферу величанствености и божанске формалности.
Како се представља осећај трансцендентног?
Фреска не стреми само да исприча догађај, већ пре свега да пренесе осећај чуда и трансцендентног.
Представа Христоса између земље и неба
Интелигентна употреба боје у позадини, са поделом на земаљску (зелену) и небеску (плаву) зону, визуелно поставља Христоса управо на прелазу, у простору између два света. Ово наглашава Његову двоструку природу, божанску и људску, и визуализује на најизразитији начин концепт Узнесења као моста између земље и неба. Посматрач је позван да прати ову узлазну путању. Искусство посматрања постаје тако „иконска искуства“ самог Узнесења.
Употреба светлости и сенке
Светлост у фресци није природна, већ симболична, духовна. Проистиче из самог облика Христоса и зрачи из Његове славе. Уметник користи интензивне светле линије на наборима да означи присуство ове божанске светлости, истовремено стварајући запремину и пластичност кроз контраст са тамним линијама дубљих набора. Замислимо како би мало светла свећа или природна светлост која би улазила кроз прозоре цркве оживела ове фигуре, чинећи златне детаље да сјаје и фигуре да изгледају као да излазе из дубине, појачавајући атмосферу побожности простора.
Духовност и откривеност
Цела композиција излучује интензивну духовност и „откривену јасноћу“. Фигуре, иако чврсте и добро обликоване, изгледају као нематеријална, духовна бића. Велики, бадемастих очију са интензивним погледом, мирноћа Богородице, божанска смиреност Христоса, све доприноси стварању атмосфере трансцендентног, где се божанско открива људском оку. Ова нагласак на духовној суштини, а не на простом спољашњем представљању, чини срж византијске иконографије (Замвакелис), која функционише као теологија са бојама и облицима.
Поређење са другим византијским фрескама Узнесења
Узнесење Богородице Араке представља важан карик у ланцу иконографије овог теме. У поређењу са другим сачуваним византијским фрескама (Орландос) истог периода, као што су оне у Нерези (Северна Македонија) или у Епископији Евританије, показује сличности у иконографској распореду и уметничком стилу (нпр. динамична пликољи), али и јединствене карактеристике, као што су посебна осетљивост на боје и калиграфска прецизност дизајна. Присуство Богородице и два анђела у белом следи старије шаблоне, али укупна осећај динамичности и изразитости је потпуно укључује у дух Комендијске обнове. Истраживање ове у вези са другим делима помаже да разумемо еволуцију византијске уметности и локалне особености Кипра (Тражи: Византијска иконографија Узнесења).
Два доња анђела славе на Узнесењу Христовом у Лагудерама. Њихов покрет повезује небеску славу са Апостолима на земљи.
Закључак
Фреска Узнесења Христовог у Богородици Араки у Лагудерама представља вечни ремек-дело, које превазилази границе простог религиозног представљања. Направљена 1192. године, на врхунцу Комендијске уметности, комбинује на јединствен начин теолошку прецизност, уметничку вештину и духовну напетост. Динамична композиција, изразита линија, сјајност боја и осећај покрета и величанствености чине ову представу једним од најзначајнијих примера византијског монументалног сликарства. Узнесење у Лагудерама није само драгоцена баштина за Кипар и православни свет, већ и дело универзалне вредности које наставља да инспирише и изазива дивљење код посматрача, осам векова након своје израде.
Честа питања
Када је тачно насликана Узнесење Христово у Лагудерама?
Фреска Узнесења, заједно са осталим украсима храма Богородице Араке, прецизно датира из 1192. године, према ктиторској натпису која се чува унутар храма. Ово смешта ову импресивну представу Узнесења Господа на крај 12. века.
Који стил следи фреска Узнесења у Лагудерама?
Узнесење у Богородици Араки представља изузетан пример зрелог Комендијског стила, који је процветао у Византији у 12. веку. Карактерише се динамичношћу, интензивном линеарношћу, сложеним наборима и повећаном изразитошћу, елементима који јасно разликују представу Узнесења Христовог у Лагудерама.
Зашто Богородица стоји у центру, испод Христоса у Узнесењу?
Централна позиција Богородице у представи Узнесења у Лагудерама, између Апостола, наглашава њену централну улогу у Цркви као Богородице, али се диктира и разлозима симетрије композиције. Њен мирни, фронтални став контрастира са узнемиреношћу ученика, симболизујући стабилност Цркве.
Која је значај боја у Узнесењу Христовом у Лагудерама?
Боје у Узнесењу у Лагудерама имају и симболску значај. Сјајна плава неба симболизује божанско, зелена земљу, златна и пурпурна у оделима Христоса Његову божанску и краљевску природу, док бела анђела симболизује чистоћу. Њихова хармонија доприноси духовности сцене.
Шта чини Узнесење Христово у Лагудерама тако посебним?
Узнесење Христово у Богородици Араки се истиче по изузетној уметничкој квалитети, одличном очувању, динамичној представи покрета, изразитости фигура и успешном визуелизацији трансцендентног догађаја. Представља врхунски пример византијске уметности 12. века на Кипру.
Библиографија
- Ду Канж, Шарл дю Френ. Глосаријум ад Сцрипторес Медије & Инфимае Граецитатис: 2. 1688.
- Хеин, Евалд, Андрија Јаковљевић, и Бригите Клајдт. Кипар, византијске цркве и манастири: Мозаик и фреске. Мелина, 1998.
- Кентру Византион Ереунон. Византина: Епистемонски орган Кентру Византион Ереунон…. Центар Византион Ереунон, Аристотелов универзитет у Солуну, 2009.
- Орландос, Анастасиос К. Архитектура и фреске византијског манастира Светог Јована на Патмосу. Клинксиек, 1970.
- Панагиотакес, Николаос М., и др. Крит: историја и култура – Том 2. Викилаја Демотике Библиотеке, 1988.
- Василаке, Марија. Портрет уметника у Византији. Универзитетске издавачке куће Крит, 1997.
- Замвакелис, Панос А. Увод у византијско сликарство: иконографија, техника, естетика. Издавачка кућа Григори, 1985.
